Umetnička dela iz kolekcije

Milan MILOVANOVIĆ
Paraklis manastira Savine (1920)


Pošto se Milan Milovanović 1919. godine vratio u zemlju, sjaj mediteranskog mora i sunca nastavio je da blista u njegovim slikama. S takvim doživljajem i viđenjem uputio se već 1920. ka Dubrovniku i Crnogorskom primorju. Tom prilikom bio je i u manastiru Savina. Slikara je privukao ambijent pravoslavnog manastira podsećajući ga na njegovu očaranost svetogorskim srednjovekovnim spomenicima koje je u dva maha obišao, 1907. i 1910. godine. Na ovom platnu prepoznaje se iskustvo iz ranih perioda slikanja sličnog motiva, ali su uočljivi i novi pristupi. Naročito ga je očarao kontrast belog paraklisa i zelenila bujne vegetacije, za koju primenjuje izuzetno bogat izbor zelenih tonova, kakvih je na Milovanovićevim ranijim slikama malo. Jasan crtež i manje oštre senke takođe razlikuju ovo delo od mnogih prethodnih predela nastalih neposredno pod otvorenim nebom. Sve slike Milana Milovanovića nastale 1920. godine u Dubrovniku i na Crnogorskom primorju kulturna javnost Beograda videla je iste godine na izložbi u II muškoj gimnaziji. Potpisujući se tada kao „Jedan prijatelj umetnosti”, Kritičar Bogdan Popović je primetio: „Svi njegovi radovi, i veći i manji, pravi su izraz umetničkog shvaćanja zrelog i vrlo darovitog umetnika”. To je ujedno bila i završnica „velike epohe” Milovanovićeve umetnosti: mada neće prestajati da slika, sve će se teže prepoznavati jedan od najznačajnijih pripadnika beogradskog kruga srpskih impresionista s početka dvadesetog veka.

Milan Milovanović