Umetnička dela iz kolekcije

Kosta MILIČEVIĆ
Potamos na Krfu (1916)


Krajem januara 1916. godine desetkovana srpska vojska pristiže na Krf. Zanimljivo je i važno napomenuti da na naše umetnike, koji dolaze s vojskom – pa i na Kostu Miličevića – more u prvom trenutku uopšte ne ostavlja utisak. Naprotiv, i on na Krfu najpre zapaža ono što je vezano za kopno, i što za njega predstavlja pojam bezbednosti, ono što ga na izvestan način podseća na napuštenu domovinu. On traži „pitominu”, traži zelene boje i blago zatalasane brežuljke, pomalo romantične kutke u kojima je atmosfera izatkana od sunčeve svetlosti i hladovite senke. I sama jedinica Koste Miličevića smeštena je u selu povučenom od obale, Potamosu, mestu gde su po predanju talasi izbacili Odiseja. U ambijentu mirnog, sporog seoskog života, gde seosko zvono nadjačava šum mora, slikar je proveo oko godinu dana, oporavljajući se, crtajući i počinjući ponovo da slika. Potamos na Krfu iz kolekcije Pavla Beljanskog verovatno je najstariji sačuvan rad iz tog perioda. Slikar se očigledno držao poznatih formi u čvrsto konstruisanoj kompoziciji pa je prostor kao i obično organizovan oko arhitekture, a perspektiva naznačena postepenim rasplinjavanjem oblika udaljenih predmeta. Ponavlja se i motiv drveta u prvom planu, koji deli kompoziciju po principu zlatnog preseka. Međutim, za razliku od ranijih slika Savinačke porte, drvo je tu da arabeskom svog razgranatog stabla oživi i organizuje prostor. Po bogatoj, presitoj fakturi ovo platno je sasvim u skladu s Miličevićevim nastojanjem da naglasi kretanje bojenih masa, kao i da uhvati određenu atmosferu obojenu izvesnim tonom ličnog raspoloženja.

Kosta Miličević