Umetnička dela iz kolekcije

Ivan TABAKOVIĆ
Zima na Senjaku (1940)


Posle 1938. i tokom ratnih godina nastaju brojni beogradski pejzaži. Uz nekoliko izuzetaka, Tabaković isključivo radi motive sa Senjaka, gde živi i odakle, očigledno, crpe sve vizure koje bi ga kod pejzaža ili vedute mogle zanimati. U grupi senjačkih pejzaža-veduta izdvaja se prozračna i setna slika Zima na Senjaku (1940), sudeći po dnevničkim zapisima, slikana tokom januara, u kojoj Tabaković metodično ispituje mogućnosti plavih i belih tonova slike s namerom da izbegne monotoniju prizora/pogleda na Beograd pokriven snegom, s prozora svog ateljea u kući Ristićevih. Slika je ritmovana uz pomoć nekolikih horizontalnih planova (prvi plan sa zemljom pokrivenom snegom i drvenom ogradom, drugi plan s najbližim svetlim i belim zgradama, treći plan koji spaja vedutu grada s linijom zimskog plavičastog neba) presečenih vertikalama ogoljenih stabala (ritmom izukrštanih linija krovova i linijama dimnjaka u trećem planu). Mnogobrojni prizori rađeni s prozora ateljea odaju utisak da se Tabaković sa Senjaka nije nikada ni pomerio, da je kuća na Senjaku utočište ili dobrovoljna „tamnica” odabrana u teškom vremenu, kao paradoksalni privatni prostor – privatni eksterijer obuhvaćen pogledom i asimilovan u sopstveni svet intime.

Ivan Tabaković