Umetnička dela iz kolekcije

Borivoje STEVANOVIĆ
Moje dvorište (1956)


Godine 1939, kad mu je objavljena zbirka reprodukcija pod nazivom 33 godine slikanja oko Beograda, Borivoje Stevanović je već imao za sobom mnogobrojna platna s temama iz Marinkove Bare, s Dušanovca i Voždovca, ili Pašinog brda. Pošto se definitivno opredelio za postupak, slikar je traganje za motivom pretvorio u svoj glavni zadatak. Ništa se bitnije neće promeniti ni u godinama posle pedesetih, osim što će se radijus kretanja postepeno smanjivati, da bi na kraju te decenije završio u vlastitom dvorištu. Upravo jedan od takvih motiva jeste i slika Moje dvorište iz 1956. godine. Kad je u pitanju formalna struktura, prepoznaje se potez kojim slikar nanosi svoje pastozne namaze okera, zelenih i sivo-plavih tonova: siguran do virtuoziteta, položen je uglavnom u horizontali, uz retku, blagu arabesku. Karakterističan je i osnovni kontrast zeleno-crveno, po kome se Stevanovićeve slike, između ostalog, razlikuju od savremenika, bez obzira kojoj su generaciji ili umetničkom opredeljenju pripadali. Naime, u zelenom tonu uvek se nalazi jedan maslinasti prizvuk, dok omiljene ružičaste prelaze u nešto reskiji crveni ton pečenog crepa na krovu. S druge strane, poznata je bogata skala unutrašnjeg doživljaja umetnika, koji mu je poslužio kao neiscrpna inspiracija za jedno poetizovano opisivanje. U tom smislu, delo Moje dvorište manje je elegična meditacija, a mnogo više jednostavan ditiramb suncu, čije vedre strofe izražavaju uzdržanu i tihu životnu radost i optimizam.

Borivoje Stevanović