Autori iz kolekcije

Milo Milunović
(Cetinje, 18. avgust 1897 – Beorad, 11. februar 1967)


Svestrana ličnost, Milunović je na umetničkom putu doticao najrazličitije likovne medijume. Najdraža mu je bila slika, uglavnom rađena kazeinskom temperom, iako je koristio i ulje. Crtao je, radio grafiku, freske, mozaike i plakate, ilustracije, nacrte za poštanske marke, scenografije i pozorišne kostime, pisao je kritiku i rasprave o umetnosti. Bio je osnivač Akademije za likovne umetnosti u Beogradu i njen profesor, redovni član SANU, član grupa „Dvanaestorica” i „Samostalni”. Primao je uticaje svojih učitelja, umetnika i umetnosti prošlosti iz kojih je izvlačio pouke za sopstveno delo, prolazeći kroz različite faze: impresionizam, neoklasicizam (od magičnog realizma do kubističkog geometrizma), bio pod uticajem Sezana, pompejanskog i srednjovekovnog slikarstva. Tako je stvorio sopstveni stil posleratnog perioda odavno nazvan mediteranskim, koji je trajao od pedesetih godina dvadesetog veka. Ako je slikar ranije gledao francuske majstore (Sezana, Pikasa, Derena) i preko njih stizao do starih majstora (Engra i Pusena) i ponirao dublje u prošlost (renesansu), ispitivao i kombinovao, intuitivno podređivao racionalnom, onda se u poslednjem periodu potpuno prepustio prirodi i dopustio da ona njime ovlada. Nataloženo iskustvo grčevitog i predanog rada omogućilo je u susretu s novim podsticajima promene u starom, ali i prepoznavanje starog u novom. Za Milunovića je od velikog značaja bio susret sa Antoanom Burdelom u Parizu, u čijem se muzeju i danas nalaze tri Milunovićeve slike. Burdel je Milunoviću pisao: „Gospodine Milunoviću, doživeo sam veliko i vrlo retko uzbuđenje, dragi Gospodine, kad sam Vas otkrio u Salonu u Palais de Bois zvanom Salon Tiljeri ove, 1927. godine. Vaša pošiljka je otkriće za mene. Nalazim da je vaša umetnost jaka, savesna, sređena i spontana, sve zajedno. Rekao sam svim mojim prijateljima da obožavam Vaša platna i siguran sam da će se jedna elitna publika okupiti oko Vašeg imena. Vi u mnogome prevazilazite čak dobre majstore. Veliki Umetnik. To je Vaše ime.” Burdelova fotografija otada je visila u Milunovićevom ateljeu kao zalog prijateljske podrške.